Luke 10

1A potom izabra Gospod i drugijeh sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojijem u svaki grad i u mjesto kuda šćaše sam doći. 2A reče im: žetva je dakle velika a poslenika malo; nego se molite gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.

3Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. 4Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu.

5U koju god kuću uđete najprije govorite: mir kući ovoj. 6I ako dakle bude ondje sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama. 7A u onoj kući budite, i jedite i pijte što u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću.

8I u koji god grad dođete i prime vas, jedite što se donese pred vas. 9I iscjeljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: približi se k vama carstvo Božije.

10I u koji god grad dođete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite: 11I prah od grada vašega koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije. 12Kažem vam da će Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onome.

13Teško tebi, Horazine! teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se u vreći i u pepelu sjedeći pokajali. 14Ali Tiru i Sidonu biće lakše na sudu nego vama. 15I ti, Kapernaume! koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti.

16Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se onoga koji je mene poslao.

17Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreći: Gospode! i đavoli nam se pokoravaju u ime tvoje. 18A on im reče: ja vidjeh sotonu gdje spade s neba kao munja. 19Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi. 20Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.

21U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: hvalim te, oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima. Da, oče, jer je tako bila volja tvoja.

22I okrenuvši se k učenicima reče: sve je meni predao otac moj, i niko ne zna ko je sin osim oca, ni ko je otac osim sina, i ako sin hoće kome kazati.

23I okrenuvši se k učenicima nasamo reče: blago očima koje vide što vi vidite. 24Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i čuti što vi čujete, i ne čuše.

25I gle, ustade jedan zakonik i kušajući ga reče: učitelju! šta ću činiti da dobijem život vječni? 26A on mu reče: šta je napisano u zakonu? kako čitaš? 27A on odgovarajući reče: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; i bližnjega svojega kao samoga sebe. 28Reče mu pak: pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ.

29A on šćadijaše da se opravda, pa reče Isusu: a ko je bližnji moj? 30A Isus odgovarajući reče: jedan čovjek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.

31A iznenada silažaše onijem putem nekakav sveštenik, i vidjevši ga prođe. 32A tako i Levit kad je bio na onome mjestu, pristupi, i vidjevši ga prođe.

33A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i vidjevši ga sažali mu se; 34I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega. 35I sjutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: gledaj ga, i što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.

36Šta misliš dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci? 37A on reče: onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: idi, i ti čini tako.

38A kad iđahu putem i on uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u svoju kuću. 39I u nje bješe sestra, po imenu Marija, koja i sjede kod nogu Isusovijeh i slušaše besjedu njegovu.

40A Marta se bješe zabunila kako će ga dočekati, i prikučivši se reče: Gospode! zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? reci joj dakle da mi pomože. 41A Isus odgovarajući reče joj: Marta! Marta! brineš se i trudiš za mnogo, A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri dijel izabrala, koji se neće uzeti od nje.

42